Одувек су Срби били државотворан народ. Без обзира како нам се држава звала, имали смо уређење, законе и све оно што заиста треба да има права држава. Да нам није избрисана и преправљена права историја, знали би много више о томе како се гради и утврђује држава по принципима Божјих закона. Свакако као један од примера који нам није могао нико одузети јесте велико српско царство у време Душана Силног када је Србија имала неприкосновену улогу на овом делу планете. Оно што је уследило после владавине Душана Силног јесу управо догађаји који подсећају у великој мери и на садашње стање у држави Србији која је сведена на најуже границе са претњом да се даље распарчава. Властодршци чине све да нас додатно поделе и ставе у безизлазан ропски положај у односу на Нови светски поредак. Колико подударности између тог времена и садашњег, тешко је избројати, али рећи ћемо само да и 1389. као и 1999. Срби су битку добили. На жалост рат су изгубили, јер је сила кренула да нас руши другим начинима, пошто војно нису могли да нас савладају. Зато смо сад доведени до ивице понора, сиромаштва, извргнути сталним експериментима – запрашивања, вакцинама, ГМО хране. Урушени су темељи државе који почивају на Уставу и праву, закони се не поштују управо од стране истих властодржаца који су их изгласали. У таквој ситуацији, поставља се питање да ли је могуће наставити даље овако?

Многи сматрају да су ово последњи тренуци Србије и српства и да смо на прагу изумирања. Међутим, постоји и она снага у народу српском која се не предаје, јер знамо да ниједна битка и ниједан рат није изгубљен све док последњи војник стоји на бојном пољу. Када изборимо ту битку, онда морамо сви који останемо овде да радимо вредно на томе да повратимо државу и омогућимо да народ живи животом достојним човека.

Како изградити нову државу? Држава се гради као кућа. Морамо поставити чврст темељ пре свега, а затим подизати стубове и зидове и доћи до крова који ће штитити све што је претходно изграђено. Темељ наше куће тј. државе представља државна односно национална безбедност, а паралелно с њом је Уставни суд. Тренутна ситуација у нашој држави јесте поражавајућа јер ми тај темељ више и немамо. Безбедносне структуре су у потпуности урушене јер се годинама управо од стране политичара обесмишљава улога државне безбедности, а Уставни суд се не оглашава по питању кршења Устава.

Међутим, у правој држави какву треба да саградимо управо државна безбедност је основ свега осталог. Она је контролор контролора. Њен задатак је да контролише политичаре, спречава крађу и издају земље и народа. Услед урушеног система, наша садашња агенција нема уопште било каквог утицаја на ове потезе властодржаца. Сведоци смо да се сви они, без обзира да ли припадају овој или оној гарнитури, зарад неког обећања уласка у Европску Унију одричу Косова и Метохије, продају народ и државу странцима и чине све што могу да те своје поступке прикрију додатним лажима у виду помоћи од стране те исте ЕУ. Да имамо здрав темељ односно националну безбедност, овакве лажи не би могле да прођу без санкција. Народ је тај који представља послодавца свим посланицима и влади, а не обрнуто. У складу с тим очекује се да безбедносне структуре раде у интересу народа и не дозволе издају од стране властодржаца. Као други део темеља имамо Уставни суд где се по истом принципу може рећи да је задатак тих судија да брани уставни поредак и не допусти политичарима да бахато крше најважнији правни акт државе.

Када поставимо здраве темеље, онда се подижу стубови куће. Ко чини те стубове у нашој држави?

Сељаци су један од тих стубова друштва односно државе, којима је сада одузета земља, који су уништени од увозничког лобија, онемогућени услови за рад и у огромној мери уништени производни капацитети. Да би подигли овај стуб сељацима мора да се пружи онај значај који они имају у српском друштву, јер је ова земља од вајкада почивала управо на истом том српском сељаку, било у рату или у миру. Сељаци нису само произвођачи хране, већ носиоци оног здравог језгра народа, које још увек није затровано или није у тој мери као што су остали делови друштва. Развој српског села се заснива на остваривању свих оних услова живота који би омогућили да млади нараштаји пре свега са вољом остају и раде на селу, доприносе увећању вредности и порасту наталитета. С друге стране, да би ови услови били остварени држава мора да се максимално ангажује кроз различите подстицајне програме, субвенције и остале начине да се поспеши развој села.

Други стуб су радници који су такoђе обесправљени у оваквом систему. Радници који су остали без фабрика, постају робови у сопственој земљи управо ниподаштавањем њиховог рада. То се спроводи кроз минималну цену рада, односно сатница од једног евра. Да би се радницима вратила њихова права и омогућило нормално функционисање државе потребно је да се минимална цена рада заснива на потрошачкој корпи чији износ треба да буде истовремено и минимална зарада за најмање плаћене категорије. Износ потрошачке корпе је за сада формиран на бази трочлане породице, а заправо би требало да буде пројектовано за петочлану породицу. Ово су неопходне мере које треба спровести да би се радници могли поставити на право место које им припада у оквиру нове државе коју стварамо.

Трећи стуб је парламент. Парламент треба да представља вољу народа. Сада парламент представља вољу једног човека. Дакле, у таквим условима ни парламент не постоји. Будући парламент се мора састојати од представника народа који неће заступати интересе појединих група односно партија већ бирача који су их изгласали.

 Четврти стуб је интелектуалнa елитa. Шта је сврха и задатак интелектуалне елите? Некад давно у 18. веку за време Јакобинске диктатуре  када је побијена аристократија било је потребно да се направи нова елита, а то су академска знања и касније звања. По чему би требало да се разликује академски грађанин од обичног грађанина? На првом месту је достојанство,  односно част и неке моралне норме. Једна од тих моралних норми је емпатија, што значи саучествовање у патњама свог народа. Такође је битно да се зна да ако студенти не схватају суштину, онда су професори који од њих праве елиту, ти који треба да их поведу. Елита се код нас тренутно понаша конформистички и то је један од крајњих показатеља да је систем урушен.

Кров наше куће је влада и премијер. На нашој кући, односно држави тај кров је избушен као сито. Због чега је то тако? Управо због особина тих властодржаца, њихове похлепности, недоследности, а можда и њиховим страхом односно обећањима које добијају од стране Брисела. Као крајњу фазу имамо сам врх крова где се налази премијер. Ко је тренутно премијер Србије? Особа која ће с обзиром на свој профил бити подобна не само да потпише предају Косова и Метохије, него и да направи многе друге потезе који директно угрожавају народ и државу.

На основу свега претходно изнетог можемо само закључити да је систем потпуно урушен и да систем функционише само у борби против појединца. Основна идеја Покрета Достојни Србије је изградња нове државе која ће бити постављена на здравим темељима, са пратећим стубовима и кровом који ће нам омогућити да живимо животом достојним човека.