Дошло је време суочавања.
У ноћи између 4. и 5. марта наш гост је била истина.
Истина, изречена од оног ко само истину говори. Она је погодила срце и ум сваког нашег човека. Истина од 1.700.000 мртвих који су „васкрснули пре васкрса“ и дваесет година гласају на некаквим
изборима. Чули смо тешку истину о лажи, она ствара тежину али више оправдања нема. Нико од нас више не може рећи – нисам знао.
Том истином о отимању нашег Богом даног права да бирамо, будемо питани, лажни кнезови донели су све одлуке у име нас због којих наша земља постаде земља ланаца и земља поробљених душа.
У тој лажи постали смо безлична маса која спојених шака моли, не Бога, него оне који себе називају господарима ове земље – нахрани ме и бићу твој роб. Али истина ослобађа и зато ропству мора доћи крај. Знамо истину и пут нам је показан. Време је буђење, јер буђење значи и сећање, сећање на време када смо знали да бранимо слободу, када смо знали да бранимо себе од другога и другога од себе. Сећање на време Душана силног када су истина и правда били на трпези свакога човека. Опет је то име проговорило истину која је јача од сваке лажне моћи. И покренуше се људи достојни слободе. Та слобода куца на врата свих нас и позива да се спојимо и напојимо на ушћу слободе. И биће народе ова земља слободна и праведна, земља у којој ће мртви мирно почивати, а живи бити достојни њих и градити темеље слободне будућности.
Заборавите на страх, на то више нико права нема! Ово је време историје коју ће исписати сви људи достојни наше Србије. Истину и храброст у срце, достојно у боље сутра.
ЗАПАМТИТЕ ВИШЕ НЕ МОЖЕМО РЕЋИ ДА НИСМО ЗНАЛИ!!!
Са Вама и уз Вас, Достојни Србије!