Oduvek su Srbi bili državotvoran narod. Bez obzira kako nam se država zvala, imali smo uređenje, zakone i sve ono što zaista treba da ima prava država. Da nam nije izbrisana i prepravljena prava istorija, znali bi mnogo više o tome kako se gradi i utvrđuje država po principima Božjih zakona. Svakako kao jedan od primera koji nam nije mogao niko oduzeti jeste veliko srpsko carstvo u vreme Dušana Silnog kada je Srbija imala neprikosnovenu ulogu na ovom delu planete. Ono što je usledilo posle vladavine Dušana Silnog jesu upravo događaji koji podsećaju u velikoj meri i na sadašnje stanje u državi Srbiji koja je svedena na najuže granice sa pretnjom da se dalje rasparčava. Vlastodršci čine sve da nas dodatno podele i stave u bezizlazan ropski položaj u odnosu na Novi svetski poredak. Koliko podudarnosti između tog vremena i sadašnjeg, teško je izbrojati, ali reći ćemo samo da i 1389. kao i 1999. Srbi su bitku dobili. Na žalost rat su izgubili, jer je sila krenula da nas ruši drugim načinima, pošto vojno nisu mogli da nas savladaju. Zato smo sad dovedeni do ivice ponora, siromaštva, izvrgnuti stalnim eksperimentima – zaprašivanja, vakcinama, GMO hrane. Urušeni su temelji države koji počivaju na Ustavu i pravu, zakoni se ne poštuju upravo od strane istih vlastodržaca koji su ih izglasali. U takvoj situaciji, postavlja se pitanje da li je moguće nastaviti dalje ovako?

Mnogi smatraju da su ovo poslednji trenuci Srbije i srpstva i da smo na pragu izumiranja. Međutim, postoji i ona snaga u narodu srpskom koja se ne predaje, jer znamo da nijedna bitka i nijedan rat nije izgubljen sve dok poslednji vojnik stoji na bojnom polju. Kada izborimo tu bitku, onda moramo svi koji ostanemo ovde da radimo vredno na tome da povratimo državu i omogućimo da narod živi životom dostojnim čoveka.

Kako izgraditi novu državu? Država se gradi kao kuća. Moramo postaviti čvrst temelj pre svega, a zatim podizati stubove i zidove i doći do krova koji će štititi sve što je prethodno izgrađeno. Temelj naše kuće tj. države predstavlja državna odnosno nacionalna bezbednost, a paralelno s njom je Ustavni sud. Trenutna situacija u našoj državi jeste poražavajuća jer mi taj temelj više i nemamo. Bezbednosne strukture su u potpunosti urušene jer se godinama upravo od strane političara obesmišljava uloga državne bezbednosti, a Ustavni sud se ne oglašava po pitanju kršenja Ustava.

Međutim, u pravoj državi kakvu treba da sagradimo upravo državna bezbednost je osnov svega ostalog. Ona je kontrolor kontrolora. Njen zadatak je da kontroliše političare, sprečava krađu i izdaju zemlje i naroda. Usled urušenog sistema, naša sadašnja agencija nema uopšte bilo kakvog uticaja na ove poteze vlastodržaca. Svedoci smo da se svi oni, bez obzira da li pripadaju ovoj ili onoj garnituri, zarad nekog obećanja ulaska u Evropsku Uniju odriču Kosova i Metohije, prodaju narod i državu strancima i čine sve što mogu da te svoje postupke prikriju dodatnim lažima u vidu pomoći od strane te iste EU. Da imamo zdrav temelj odnosno nacionalnu bezbednost, ovakve laži ne bi mogle da prođu bez sankcija. Narod je taj koji predstavlja poslodavca svim poslanicima i vladi, a ne obrnuto. U skladu s tim očekuje se da bezbednosne strukture rade u interesu naroda i ne dozvole izdaju od strane vlastodržaca. Kao drugi deo temelja imamo Ustavni sud gde se po istom principu može reći da je zadatak tih sudija da brani ustavni poredak i ne dopusti političarima da bahato krše najvažniji pravni akt države.

Kada postavimo zdrave temelje, onda se podižu stubovi kuće. Ko čini te stubove u našoj državi?

Seljaci su jedan od tih stubova društva odnosno države, kojima je sada oduzeta zemlja, koji su uništeni od uvozničkog lobija, onemogućeni uslovi za rad i u ogromnoj meri uništeni proizvodni kapaciteti. Da bi podigli ovaj stub seljacima mora da se pruži onaj značaj koji oni imaju u srpskom društvu, jer je ova zemlja od vajkada počivala upravo na istom tom srpskom seljaku, bilo u ratu ili u miru. Seljaci nisu samo proizvođači hrane, već nosioci onog zdravog jezgra naroda, koje još uvek nije zatrovano ili nije u toj meri kao što su ostali delovi društva. Razvoj srpskog sela se zasniva na ostvarivanju svih onih uslova života koji bi omogućili da mladi naraštaji pre svega sa voljom ostaju i rade na selu, doprinose uvećanju vrednosti i porastu nataliteta. S druge strane, da bi ovi uslovi bili ostvareni država mora da se maksimalno angažuje kroz različite podsticajne programe, subvencije i ostale načine da se pospeši razvoj sela.

Drugi stub su radnici koji su takođe obespravljeni u ovakvom sistemu. Radnici koji su ostali bez fabrika, postaju robovi u sopstvenoj zemlji upravo nipodaštavanjem njihovog rada. To se sprovodi kroz minimalnu cenu rada, odnosno satnica od jednog evra. Da bi se radnicima vratila njihova prava i omogućilo normalno funkcionisanje države potrebno je da se minimalna cena rada zasniva na potrošačkoj korpi čiji iznos treba da bude istovremeno i minimalna zarada za najmanje plaćene kategorije. Iznos potrošačke korpe je za sada formiran na bazi tročlane porodice, a zapravo bi trebalo da bude projektovano za petočlanu porodicu. Ovo su neophodne mere koje treba sprovesti da bi se radnici mogli postaviti na pravo mesto koje im pripada u okviru nove države koju stvaramo.

Treći stub je parlament. Parlament treba da predstavlja volju naroda. Sada parlament predstavlja volju jednog čoveka. Dakle, u takvim uslovima ni parlament ne postoji. Budući parlament se mora sastojati od predstavnika naroda koji neće zastupati interese pojedinih grupa odnosno partija već birača koji su ih izglasali.

 Četvrti stub je intelektualna elita. Šta je svrha i zadatak intelektualne elite? Nekad davno u 18. veku za vreme Jakobinske diktature  kada je pobijena aristokratija bilo je potrebno da se napravi nova elita, a to su akademska znanja i kasnije zvanja. Po čemu bi trebalo da se razlikuje akademski građanin od običnog građanina? Na prvom mestu je dostojanstvo,  odnosno čast i neke moralne norme. Jedna od tih moralnih normi je empatija, što znači saučestvovanje u patnjama svog naroda. Takođe je bitno da se zna da ako studenti ne shvataju suštinu, onda su profesori koji od njih prave elitu, ti koji treba da ih povedu. Elita se kod nas trenutno ponaša konformistički i to je jedan od krajnjih pokazatelja da je sistem urušen.

Krov naše kuće je vlada i premijer. Na našoj kući, odnosno državi taj krov je izbušen kao sito. Zbog čega je to tako? Upravo zbog osobina tih vlastodržaca, njihove pohlepnosti, nedoslednosti, a možda i njihovim strahom odnosno obećanjima koje dobijaju od strane Brisela. Kao krajnju fazu imamo sam vrh krova gde se nalazi premijer. Ko je trenutno premijer Srbije? Osoba koja će s obzirom na svoj profil biti podobna ne samo da potpiše predaju Kosova i Metohije, nego i da napravi mnoge druge poteze koji direktno ugrožavaju narod i državu.

Na osnovu svega prethodno iznetog možemo samo zaključiti da je sistem potpuno urušen i da sistem funkcioniše samo u borbi protiv pojedinca. Osnovna ideja Pokreta Dostojni Srbije je izgradnja nove države koja će biti postavljena na zdravim temeljima, sa pratećim stubovima i krovom koji će nam omogućiti da živimo životom dostojnim čoveka.