Pre početka kampanje za izbor predsednika Rusije, mnogi su se pitali kako to da je predsednik Putin odlučio da se ovaj put kandiduje samostalno, a ne ispred stranke čiji je i on pripadnik. Šta to zapravo znači u političkom i moralnom smislu? Mnogi analitičari su ovaj potez ocenili kao ispravan potez, jer je sama stranka u prethodnom periodu izgubila poverenje koje je imala kod naroda i kako bi se njegov rejting, dodatno spustio usled negativnih uticaja partijskog miljea. Međutim, i ako se ovaj potez može sagledavati isključivo kao dobar marketing i fokus na ličnosti predsednika Putina, odgovor na ovo pitanje je kompleksnije. Kao najbitnije uporište za kampanju  za podršku kandidaturi predsednika Putina pod nazivom NARODNI ŠTAB.

„Narodni štab“ je formiran u januaru ove godine, dva meseca pred izbore i okupio je preko 250 društvenih organizacija za podršku predsedničkoj kandidaturi, dok se kasnije ovaj broj povećavao do samih izbora. Osnovni zadatak „Narodnog štaba” bili su podrška kandidatu Putinu i skupljanje želja i zahteva koje narod upućuje svom kandidatu.

Ideja ovakve kampanje i formiranje Narodnog štaba bila je da se uvede novi sistem koji će da eliminiše birokratski aparat koji je upravo proistekao iz same partije koja stoji iza predsednika Putina. Birokratija, sama po sebi nastoji da štiti svoje interese, a oni su vrlo često u sukobu sa voljom naroda. Zato je bilo bitno da se formira ovakvo telo kao što je Narodni štab i da se preko njega sprovodi ideja okupljanja naroda i njihovih predstavnika, na čelu sa glavnim liderom. Kroz ovakvo delovanje su se pokrenule one ideje koje nisu stizale do predsednika u prethodnom periodu jer je birokratija zaustavljala kroz svoj sistem one pritužbe i predloge od strane naroda koji nisu bile po volji te iste birokratije. Kao jedan od glavnih predloga „Narodnog štaba“ je promena tzv. Jeljcinovog ustava. Ustav koji je trenutno na snazi u Rusiji ima kontraproduktivno dejstvo pre svega na rešavanje unutrašnjih pitanja. U prethodnom periodu u Rusiji je postavljen strateški kurs koji pre svega ima briljantne rezultate u domenu spoljne politike, ali zato u većini slučajeva u unutrašnjoj politici smernice tog strateškog kursa se ne sprovode jer postoje već navedena ometanja od strane same birokratije. U toku same kampanje desilo se da je nekoliko gubernatora agitovalo protiv Putina i ometalo konferenciju „Narodnog štaba“. Ovo delovanje pete i šeste kolone, u Rusiji je aktuelno još od vremena ruskog cara Ivana Groznog i drugih ruskih vladara. Car Ivan Grozni je organizovao državu tako da je između ostalog sprečio plemstvo da pljačka narod. Kako je istakao jedan od kopredsednika „Narodnog štaba“ Aleksandar Ivanovič Rjazanov, razlika u odnosu na to vreme jeste što je danas predsednik Putin onemogućen da sprovodi zakone koje je sam potpisao. Zato je uloga „Narodnog štaba“ da pruži podršku samom predsedniku da održi strateški kurs, bez ometanja od strane birokratije odnosno pete i šeste kolone. Kao jedno od bitnih pitanja koja su izneta na pomenutoj konferenciji navodi se niz problema u odnosima Rusije i SAD, negativnom uticaju „duboke države“ SAD koja svim sredstvima nastoji da slabljenje ruske moći i nezavisnosti, što se između ostalog ogleda kroz niz mera sankcija, ali i neprestane napade kroz medije, serviranjem lažnih skandala kako bi se Rusija i njeno rukovodstvo dodatno dezavuisalo.

Kako je rekla jedna od govornica kopredsednik Saži Zajnidovna Umalatova „Moramo se osloboditi od tutorstva Zapada, koji je na silu ušao u naš ekonomski, politički i kulturni život”, - rekla je Umalatova. - Rusija ... mora povratiti svoj suverenitet i nezavisnost, obezbediti dostojan život za naše građane – to i jeste glavni strateški kurs kandidata Putina. Šta je to strateški kurs predsednika Putina? To je vraćanje suvereniteta Rusiji, zamena američkog Ustava (Ustav RF su pri Jeljcinu pisali američki savetnici – prim. prev.), dizanje nacionalne ekonomije, očuvanje celine Ruskog sveta, njena zaštita od spoljnih i unutrašnjih neprijatelja”. Upravo ovim rečima „Narodni štab“ je potvrdio da su njegovi pripadnici čvrsto uz svog predsednika i da su odlučni da u borbi istraju i posle izbora. Za uzvrat od predsednika očekuje da ima bliži kontakt sa narodom i da izvrši potrebne rezove kako bi mogao da nastavi da sprovodi promene koje će doprineti daljem jačanju Rusije.

Izneta su i brojna druga pitanja koja predstavljaju pre svega probleme unutrašnje politike kao što je delovanje terorističkih organizacija, zatim problemi sa ministrom kulture, ali i ideja da se posle izbora predsednik da nalog da se izvrši istraga o preduzećima koje su uništili tzv. liberali (reč je o oko 90 hiljada preduzeća).

Ovo je put da se između vlasti i naroda ukloni prepreka koja ih razdvaja i koja čini da i jedni i drugi žive u različitim državama.

Ovakav primer organizovanja gde predsednik ulazi u direktnu komunikaciju sa narodom, je zapravo jedan novi vid političkog sistema koji briše sve prepreke koje stvaraju birokratija koja funkcioniše u okviru svojih ličnih i partijskih interesa. Model koji predsednik Putin pokušava da primeni je zapravo jedini mogući recept za sva kvazi demokratska društva, gde su sve norme uništene, narod predstavlja samo glasačko telo bilo pozicije ili opozicije i nema zapravo nikakvo učešće u kreiranju politike zemlje u kojoj živi.

Kako ovakav vid delovanja može da urodi plodom u našoj zemlji? Još od prošle godine posle predsedničkih izbora određene grupacije i pojedinci su promovisali su slično rešenje, gde bi se isključiio negativan uticaj političkih partija. U tom smislu formirana je i ideja „Narodnog štaba“ u okviru programu pokreta „Dostojni Srbije“ koja promoviše okupljanje naroda i svih onih organizacija, udruženja koja imaju isti cilj, a to je oslobađanje Srbije.Program Pokreta Dostojnog Srbije koji počiva na osnovnim načelima suvereniteta, teritorijalnog integriteta, ekonomskog prosperiteta i geopolitičkog pozicioniranja Srbije, predstavlja putokaz za sve one koji imaju želju da nešto promene, a nisu još uvek sigurni kako i šta treba uraditi. Potrebno je da se i u našoj državi okupi ta narodna snaga koja će pod okriljem „Narodnog štaba“ stvoriti ono što je potrebno da bi se zemlja izvela na pravi put. Ovaj vid povezivanja ne predstavlja nikakvu novinu u istoriji čovečanstva, ali smo na žalost pod uticajem manipulacija koje traju vekovima uvedeni u sistem lažne demokratije koja je predstavljena kroz političke partije i njihov mehanizam. Neophodno je vratiti stvari na početak i pružiti narodu da zaista bira svoje predstavnike, ali i da ima mogućnost kontrole nad njihovim aktivnostima. Uloga kontrolora je u Srbiji ukinuta onog trenutka kad su političari razorili službe bezbednosti i zato smo sad prepušteni sami sebi.

Zato se kao prirodno rešenje za uspostavljanje novog sistema upravljanja koji će imati direktnu vezu vlasti i naroda, nameće upravo model „Narodnog štaba“ u Srbiji za koji se zalažu „Dostojni Srbije“.